drugi dan u amsterdamu

naravno da san izašla iz kuće - izletila zapravo - bez kapota i bez lumbrele, ko neka luđakinja, bez provjere prognuoze, tipično za mene, nepraktičnu. glavno da san imala žemperić kroz ki me je vetar cieli dan podsićua koliko san zb(m)unjena. a puše bože mili za ne poverovati koliko puše (sa me je ova rečenica podsitila na oni cigani ča željezo produaju  "kupimo staro željezo stare mašine stare...kupimo", kualjani će znati o čiemu pričun. kupimo.

uglavnom, zuač ovuaj blog? prijateljice moje druage Dorotea i Ivana su mi za odlazak poklonile jedan nekonvencionalni album sa slikama, i dok san ih gljedala (i emocije naviru i suze i tako, ko neki veliki gudbaj, osjećaj kraja, nečega ča se nikada nieće vrnuti, ponora, crnila, itd itd) skužila san da se pola stvari ne sićun. moja memorija je ili premuala pa nišće ne more stati u nju, ili ima neki overload pa cijelo vrime izbačiva ono ča ona procieni "suvišnin" a to uopće ni suvišno nego bi trebalo biti oto - a ni! pa mi Dorotea govori "jel se sićaš, jel se sićaš" i sada, sićun se jua, možda nekoga osjećaja generalnoga (ako i to), ali brate ne sićun se niti jednuoga detualja. i tako mi se stalno ponuavlja, ljudi pričaju o nečemu a jua se ne sićun ničega, i tako sa knjigama, i tako sa likovima i da ne gremo dalje u to koliko san svoga života zaburavila...dobro ok, ni un toliko značajan i nieću hoditi u to da ćemo svi umriti i da koga briga unda za sjećanja, uglavnom nieću filozofirati oko toga zuač je dobro da zapišivun ča mi se doguađa (to me je ponovo moja prijateljica Dorotea naučila) nego ću samo pisati.

Sada, jedna postmoderna gesta, morun objuasniti zuač baš blog (jel morun stvarno?) a ne dnevnik. Postoji puar praktičnih ruazlogov. Praktično, možda bi mojin prijateljima moglo biti zanimljivo ča se doguađa u ovin ludin gruadu (tj. ča se meni doguađa u vin ludin gruadu), kako se giba muoj živuot, a preko mene (primjerka) će se moći zaključiti kako je duojti iz Balkana na Zapad, naravno u srce Zapada. Drugi praktični ruazluog je tuaj ča bi volila ovo stuavljati neke linkove, zanimljive ljude, performere, muzičare na kih naletin pa se možda nešto nekomu svidi. Treti ruazluog je bukvalno da ne zaburavin ča mi se doguađalo jer imun tu tendenciju.

Dakle, da puočnin. Trenutno se u Amsterdamu odvija Amsterdam Fringe Festival pa san bila na dvi predstave jučier. Prva se zvuala "A Voice And Nothing More"  di je tip (Joseph Keckler) sun samcuat dobrih uru vrimena izvodi niz skečev ki nisu imali nikakve poveznice i zapravo nikakvog smisla (jua uvik s tin smislun!), neke su bile bazirane na mitologiji, ali njegovoj, osobnoj izmišljenoj  - Fiji Mermaid (pola majmun pola riba) i nekakva crna životinja sa dugastin repun kuoga je okinu neki lovac pa ga je na kraju ta životinja ubila. Bit je bila u tomu ča tip oponuaša sve žive glasove, pa se iz nekoga Justin Timberlake gluasa prekriene na operni. Ka smo ko opere, jedan skeč je bi napravljen ko talijanska opera (arija, recitativ i na talijanski) ali je piva o tomu kako je ko muali hodi na satove pivanja pa je zagluavi u drogi, pa da je na ectasyju dok  je pokuša sebi prerizati grlo skuži da ga droga odvluači od pivanja. sve  s opernin gluasun i gestama. Evo link, ča san našla na youtubeu:
http://www.youtube.com/watch?v=kI6AP8z5dAI

http://www.youtube.com/watch?v=EjLGXRVXEWo

Juako mi se to svidilo jer tip more oponuašati sve žive glasove, ono gluas ko instrument per se! kad imaš kontruolu nad gluasun i ti njega koristiš i un te sluša. mislin da je malo gori glumuac nego pivuač, ali brate ne moreš mu to zazlo uziesti ka tako super piva. a i privlačan je, kad je tek doša na scenu mislila san da će me usisati.

Posli toga san pošla u drugo kazalište, ali je bilo blizu (naravno dažilo je ko iz kabla) i tamo su bili oni Yes Man ki su poznati u anglosaksonskin svitu dosta, ali recimo ni jua ni ova brazilka Carolina nismo čuli za njih. možda bi me trebalo biti sram. Oni su zapravo aktivisti ki se ruadu medijske "hoax"-ove ruaznin velikin kompanijama ili vladinin organizacijama ki kradu ili lažu ili varaju. Moja najdraža je kad su (sa raznin suradnicima) napravili lažni New York Times samo sedmicu dan posli nego ča je Obama izabran za predsjednika, i tamo su si ljudi duali oduška i napisali vijesti iz snova, sve ono kako bi trebalo biti da država normalno funkcionira. A za  njihove medijske ispade, evo linka:

http://www.youtube.com/watch?v=2pmTwIRErcI

Stvarno mi se sviđa ovakav aktivizam jer mi nekako ima smisla, nekako ima odjeka, u centar udara, u žicu. I vidi se da je to i njima smišno, to ča činu.

Samo fusnota. bila san u dućanu, u kin su svi ali ama baš svi proizvodi na nizozemski. i tako san jučier truažila mliko i došla na odjeljak s mlikun ka namo deset različitih vrst nečega ča sliči u mliko, ali je naziv složenica, i tako jua vidin neštonešto -melk i jua to uzmin. duojdin doma, skuhun prvu tursku kafu u svojin talijanskin espreso moka kukeru i ulijin to "mliko" ka no - nešto ko jogurt mi se cidi u moju prvu kafu. pitun google translatora i un govori "mlaćenica", ča jasno govori da ni mliko, jer bi za mliko pisalo mliko. i tako, ostala bez kafie, a danuas pitala tipa ki ruadi tamo jer nis htila zbog svoga junuačenja u poznivanju germanskih jezikov propuštiti svoju današnju kafu. da ne bude zabune. posjedujin mliko sada. u frižidieru je. pa sa grin učiti nizozemski.