sivo nebo nekako stalno "visi" nad amsterdamun pa se zapravo more reći da uvik neka kišica kapka. dogodilo mi se evo bar 5 put dosad da najedanput grune pljusak ki nikad ne traje puno, samo 2-3 minute (dovoljno da ovih na bajkovima smoči dogolekože) ali niko se baš ne obazire. stalno prisutna, ko da i ne postoji. zasad me uopće ne deprimira, ali možda zbog tie početne euforije. ku želin imati i zadržati još neko vrime, thanks for asking.
nis uopće gluadna, ali uopće od onuoga indonezijskoga obeda. možda bi trebala samo indonezijsko jisti pa ću se doma vrnuti s 50 kg. ono znuaš, ka mi sve roba puočne visiti i morun prominiti garderobu. dream on, Marto. jedino ča san danuas zaburavila vodu pa san nakon onoga zavatrurigati obeda jedva pihćala i truažila kolo sebe neki dućan bilo čua, ali ne. nema šanse. nikakav Albert Heijn (njihov lanac) di muogu bočicu vodie kupiti. i unda san bila u banci u kuoj san čekala na ried jenu uru vrimena ( a bila san se ljutila na zagrebačku banku - mi smo brzi gonzales za ovih) i iza ženie na šalteru su bile njihove promotivne bočice vodie. mislila san, ka otvorin račun tamo, bar će mi tu fakenu bočicu dati, ali no such luck. očito moruaš štednju otvoriti. ili nešto još jače. ne znun. ne razumin se u banke.
danuas se otvarala izložba kua se zove The Second Act, neki miks fotografije i izvedbe. Ali uglavnom, to se sve doguađalo u galeriji FOAM, i ka san došla tamo san prepoznala ekipu kua se skuplja u kinu Europi, tj. hipstere - isti, prekopirani. očito je worldwide movement, a jua to nisan znala. i očito san i jua hipster ka gremo na ista mesta. ne znun više. ugl, puno muških s onin kapicama kie pokriju samo puo gluavie a ovuaj prednji dio kosie je juako uočljiv i izbuačen, naravno oćuali. jedna žinska je imala predobre cipele, e, te je morala masno pluatiti. dobro obučeni ljudi, hipsteri i nehipsteri i vidila san jednu žinsku kua je izgledala predivno, htila san je slikati. visoka, vitka, kruatka kosa, puna usta, skladna faca. pomislila san da je sigurno prije izlaska zadovoljno klimnula sebi u špeć i izašla, a pri njiezinomu izlasku su neki bubnjevi zasvirali ta-da-da-da. znun da pretjerivun, ali naš kako te strefi ta žinska. da ne zastanemo na žinskama, ča jie jie, ima zgodnih muških ali na sve struane, svuder. srieđeni, pomno, osmišljeni. to mi se sviđa. neka mislu.
tip čigova mi se izložba svidila se zove Raphael Dellaporta, a naziv izložbe je Fragile. To su fotografije organa ruaznih ljudi, od kih je većina ili počinila samoubojstvo ili ubijena ili pretučena. na primjer: vidiš rebra i unda uski muali prorez za koga ti je jasno da je nuož. i unda, uz sliku imaš forenzički tekst, objektivan, hluadan, onako ko ča Bones priča o ljudima: "Male, 26 years-old, white caucasian...found stabbed, pulmonary whatever." I opozicija toga organa, mrtvuoga organa, dijela jednoga čovika s truagun ili oznakun (npr uboda) na sebi - nasilna smrt - i tuaj tekst, je stvarno potresna. Ne muogu nuajti tu izložbu ( a ionako je u kombinaciji s tekstun) pa san evo uzela jednu drugu njegovu fotografiju, nepotresnu jeli, samo da bude nešto slike jer znun da san se razmlila ovo. pa eto kruatki predah, aaah.
dakle, zaključci dana.
pazi spota: http://www.youtube.com/watch?v=02YbgQPvSu8
nis uopće gluadna, ali uopće od onuoga indonezijskoga obeda. možda bi trebala samo indonezijsko jisti pa ću se doma vrnuti s 50 kg. ono znuaš, ka mi sve roba puočne visiti i morun prominiti garderobu. dream on, Marto. jedino ča san danuas zaburavila vodu pa san nakon onoga zavatrurigati obeda jedva pihćala i truažila kolo sebe neki dućan bilo čua, ali ne. nema šanse. nikakav Albert Heijn (njihov lanac) di muogu bočicu vodie kupiti. i unda san bila u banci u kuoj san čekala na ried jenu uru vrimena ( a bila san se ljutila na zagrebačku banku - mi smo brzi gonzales za ovih) i iza ženie na šalteru su bile njihove promotivne bočice vodie. mislila san, ka otvorin račun tamo, bar će mi tu fakenu bočicu dati, ali no such luck. očito moruaš štednju otvoriti. ili nešto još jače. ne znun. ne razumin se u banke.
danuas se otvarala izložba kua se zove The Second Act, neki miks fotografije i izvedbe. Ali uglavnom, to se sve doguađalo u galeriji FOAM, i ka san došla tamo san prepoznala ekipu kua se skuplja u kinu Europi, tj. hipstere - isti, prekopirani. očito je worldwide movement, a jua to nisan znala. i očito san i jua hipster ka gremo na ista mesta. ne znun više. ugl, puno muških s onin kapicama kie pokriju samo puo gluavie a ovuaj prednji dio kosie je juako uočljiv i izbuačen, naravno oćuali. jedna žinska je imala predobre cipele, e, te je morala masno pluatiti. dobro obučeni ljudi, hipsteri i nehipsteri i vidila san jednu žinsku kua je izgledala predivno, htila san je slikati. visoka, vitka, kruatka kosa, puna usta, skladna faca. pomislila san da je sigurno prije izlaska zadovoljno klimnula sebi u špeć i izašla, a pri njiezinomu izlasku su neki bubnjevi zasvirali ta-da-da-da. znun da pretjerivun, ali naš kako te strefi ta žinska. da ne zastanemo na žinskama, ča jie jie, ima zgodnih muških ali na sve struane, svuder. srieđeni, pomno, osmišljeni. to mi se sviđa. neka mislu.
tip čigova mi se izložba svidila se zove Raphael Dellaporta, a naziv izložbe je Fragile. To su fotografije organa ruaznih ljudi, od kih je većina ili počinila samoubojstvo ili ubijena ili pretučena. na primjer: vidiš rebra i unda uski muali prorez za koga ti je jasno da je nuož. i unda, uz sliku imaš forenzički tekst, objektivan, hluadan, onako ko ča Bones priča o ljudima: "Male, 26 years-old, white caucasian...found stabbed, pulmonary whatever." I opozicija toga organa, mrtvuoga organa, dijela jednoga čovika s truagun ili oznakun (npr uboda) na sebi - nasilna smrt - i tuaj tekst, je stvarno potresna. Ne muogu nuajti tu izložbu ( a ionako je u kombinaciji s tekstun) pa san evo uzela jednu drugu njegovu fotografiju, nepotresnu jeli, samo da bude nešto slike jer znun da san se razmlila ovo. pa eto kruatki predah, aaah.
dakle, zaključci dana.
- vodie nema ni za lik, trebun je iz dome nositi. to je neki ugostiteljski pokret, uvjerena san, izbačivanja dućanov iz centra tako da svi gremo u njihove restorane di moruamo za bočicu vodie pluatiti kišu božju. kapi-talizam.
- amsterdam je pun hipsterov, kih san jua očito dio (jer izlazimo na ista mesta). a i zuač bi jua imala nešto protiv hipsterov?
- ima najbolje ceste ikad. podiljene su na tri dijela (bar ove gluavne). dio za auti, dio za tramvaji i dio za bicikle. ka pruojdeš dio za auti, unda si na sigurnin jer su tramvaji rjeđi, a bicikle su bicikle, harmless.valjda. na semafore niko baš ne gljeda tako da je muoj zagrebački problem sa semaforima rišen. sada muogu pičiti, the road is clear.
pazi spota: http://www.youtube.com/watch?v=02YbgQPvSu8
Primjedbe
Objavi komentar