dogodovštine

jučiera san izgubila takulin, u njemu: sve kartice, uključujući i onu na kuoj mi je lova, nizozemsku dozvolu za boravak (nova gustua 250 euri), studentsku kuartu UvA, karticu za knjižnicu i tadadadam 250 euri. puf. gone with the wind. i naš kako san se ponuašala ka san to skužila? mirno i staloženo. skoro ča nis pivala po putu. zvuala mater da blokira sve kartice, da digne ono ča more, pošla u nizozemsku banku (sigurno ovo ima veze s tin ča san banke ogadila neki dan:-) poništila karticu. i tako...baš mi je sretan dan bi jučier usprkos tuomu ča mi se dogodila stvarno gadna stvuar. uopće nis bila nesretna. glavno da padun u depresiju zbog gluposti zbog kih neki ljudi ne bi gluavu okrienuli. a štaš. ča jua muogu, tako mi organizam reagira!

bila san na pivanju jučiera, bilo je dobro, good fun, kako bi engliezi rekli. super mi je kako je kroz pivanje komunikacija drukčija jer - ipak pivate svi zajedno i morua se svak držati svoga inače će se harmonija raspuasti, ali unutar toga isto ima mesta za tvuoj izražaj i komuniciraš drukčije s pojedincima iako pivate istu melodiju. nika nieću zaburaviti iz Amadeusa ono ča je lik Mozart reka za pivanje: da je to jedini nuačin da više ljudi govori istovremeno a da ne zvuči ko buka. lipo je pivati.

neki dan san jope gledala Before sunrise, ali mi ni bi toliko dobar ko prije.možda odruastun, ne znun...ali san se sitila onie pisme iz Before sunset, onoga valcera, pa ga evo dilin.