oj amsterdame, eto mene jopet
looong time no see
evo me jope u Amsterdamu. u Amsterdamu, u Amsterdamu, zvuči dobro, a?
smišno mi je kad suama sebe slušun kako slatko izgovorin tuaj gruad nekomu iz Hrvatske, opušteno i casual, da "studirun u Amsterdamu," a uvatin se kako suama sebe egzoticirun, kako mi se više čini da je to drugima super, nego ča je meni toliko ludo-nezaboravno u Amsterdamu.
pitun se, ko i prošli put ka san se vrnula iz Amsterdama, pitun se, ča je Amsterdam - za mene?
ovih dan, to je veliki stan, kuhinja, veliki stuol, pogled u kvadratni unutrašnji dvuor, crvene zavjese, žute i crvene rasvituane ruže, jedan poluživi vuaž cherry tomatoes, jedan skruoz osušeni i stvarno mrtuav. skužila san da je stvarno mrtuav ka san mu neki dan ulila vodie i kad je uopće ni upi. nekako je creepy osjećaj. ali još stoji tamo na funiestri - ne jer se nuadun, nego jer san lina. koliko lina moruaš biti...pitate se...? a vidiš. ima nas svakakvih.
ča je još Amsterdam? muoj kvart, Albert Hein. Amsterdam svakoga ki živi u Amsterdamu morua biti njeguov Albert Hein. svak ima svoga Alberta. Albert svakomu pruojde kroz usta bar jedanput na dan. ili ako ne, unda u mislima navečer dok pokušuavaš zaspati pišeš mentalne porukice da moruaš kupiti nešto uvik nešto u Albert Heinu sutra...sutra......sutra
Amsterdam, kiša. Amsterdam je kiša. evo gljedun nalivo, i oblaci putuju ko da se želu maknuti ča prije izduvde. jučiera san morala biciklirati iz istoka (Oost) di sada živin do zapada(Rosengracht) jer san hodila kod Daniela, Jagodinog rođaka, da pogledun njeguov stan. Kiša je već padala, ali već posli 5 minuti počelo je baš propisno pljeskati po meni i mojin novin gaćama...kie su naravno gaće za proljeće, leto, maksimalno jesen (i to našu hrvatsku jesen) i tako su mi gaće bile skruoz muokre u roku od a, recimo, 5 minuti. bez lumbrele, bez kabanice, u ljetnin gaćama. nekad se pitun, ko da me je neko izvuka na svit prije puar dan i reka, evo, ovo ti je svit. i unda se još nis naučila na činjenicu da je Amsterdam gruad u kin UVIK more puasti kiša, i kad je nuajjače sunce i kad se čini mirno, kiša je uvik moguća. i tako, biciklirajući u muokrin gaćama, bez kape, samo s kapuljačun od jakete na gluavi (tako da ne muogu dobro viti ni bicikliste ni cestu), počela san, onako praktično i dostojno, beštimati na svuas gluas i samo san osićala bijes kako mi se skuplja u slizeni...osićun nekontrolirani bijes kako izguara kroz mene i beštimun na svuas gluas...nakon ča san se izbeštimala na Amsterdam i na kišu, okrienula san svuoj bijes prema sebi i naravno zaključila da je viši problem u tomu ča se ponuašun ko da san se jučier rodila pa nemun ni kabanicu ni lumbrelu i kupujin ljetne gaće u srid jeseni. ali dobro. unda san se zaustavila, stala ispod nekog balkona. i razmislila, smirivala se. i unda san, against all odds, nastavila tako, na kiši, muokra, Amsterdamskin ulicama.
moje "zgode" su, ko ča ste mogli zaključiti, juako nezanimljive i svakodnevne. to zapravo nisu "zgode", možda ih jua tako zovin samo zuato ča mi je toliko dosadno pa unda je recimo "zgoda" to ča san danuas kuhala gulaš od govedine, indonezijski recept. digla san se u osan uri ujutro i izašla na onu istu kišu (ali sada u zimskin čizmama, jedina dobra odluka ča se tiče robe ovie sezuone), sa svojun crnun kapun ali bez kabanice i lumbrele. morun nuajti mesarnicu. cijeli muoj kvart je tursko imigrantsko naselje i svuder se čuje turski i svi dućani su dućani s turskun hruanun. pruazna ulica, ulazin u jednu mesarnicu/dućan, i pokušuavun mu objuasniti ča želin. na engleski je to beef chuck, a na nizozemski nis sigurna jer ne znun koliko je google translate dobar po pitanju hruanie. unda san nešto izmuljala na nizozemski rundvlees, ali unda smo se nešto prebuacili na engleski, ali san zaključila drugi put ću tursku rič nuajti i kvit smo. kuoga vraga se mučin nalaziti nizozemske riči u turskin kvartu. enivej, ovih dan san kupovala sve začine ča su mi bili potrebni za tuaj gulaš ki se upravo kuha i morua se kuhati 8-9 uri u tin začinima. da van ispričun: prvo san iskidala tuaj rundvlees pa san ga umočila u marinuadu od sluatkoga soja umaka, jednie zlice cukra, jednie velike žlice tamarind umaka i đumbira. za to vrime san (a to san van tila ispričati) mlila začine, ali ljudi moji začine kie nikad nisan stavila u hruanu...a to su van anis, sečuanski papuar, laos, štapić od cimeta, korijandar, i unda u to još dolazii muškatni oraščić...kako samo vonja to mieso ne morete zamisliti!
eto, sa se vraćun svomu diplomskomu. morun. i nonstop vatun dršku svojie ćikare za kafu u kuoj više nema kafie. jua bi da postoji još bar dvi različite vrste napitkov osin čaja i kafie pa da muogu nešto nalivati u se cijeli dan, bar sad, dok san za ovin kompjuterun dan i nuoć. ko ki ima neke ideje po pitanju napitkov, juavite!
looong time no see
evo me jope u Amsterdamu. u Amsterdamu, u Amsterdamu, zvuči dobro, a?
smišno mi je kad suama sebe slušun kako slatko izgovorin tuaj gruad nekomu iz Hrvatske, opušteno i casual, da "studirun u Amsterdamu," a uvatin se kako suama sebe egzoticirun, kako mi se više čini da je to drugima super, nego ča je meni toliko ludo-nezaboravno u Amsterdamu.
pitun se, ko i prošli put ka san se vrnula iz Amsterdama, pitun se, ča je Amsterdam - za mene?
ovih dan, to je veliki stan, kuhinja, veliki stuol, pogled u kvadratni unutrašnji dvuor, crvene zavjese, žute i crvene rasvituane ruže, jedan poluživi vuaž cherry tomatoes, jedan skruoz osušeni i stvarno mrtuav. skužila san da je stvarno mrtuav ka san mu neki dan ulila vodie i kad je uopće ni upi. nekako je creepy osjećaj. ali još stoji tamo na funiestri - ne jer se nuadun, nego jer san lina. koliko lina moruaš biti...pitate se...? a vidiš. ima nas svakakvih.
ča je još Amsterdam? muoj kvart, Albert Hein. Amsterdam svakoga ki živi u Amsterdamu morua biti njeguov Albert Hein. svak ima svoga Alberta. Albert svakomu pruojde kroz usta bar jedanput na dan. ili ako ne, unda u mislima navečer dok pokušuavaš zaspati pišeš mentalne porukice da moruaš kupiti nešto uvik nešto u Albert Heinu sutra...sutra......sutra
Amsterdam, kiša. Amsterdam je kiša. evo gljedun nalivo, i oblaci putuju ko da se želu maknuti ča prije izduvde. jučiera san morala biciklirati iz istoka (Oost) di sada živin do zapada(Rosengracht) jer san hodila kod Daniela, Jagodinog rođaka, da pogledun njeguov stan. Kiša je već padala, ali već posli 5 minuti počelo je baš propisno pljeskati po meni i mojin novin gaćama...kie su naravno gaće za proljeće, leto, maksimalno jesen (i to našu hrvatsku jesen) i tako su mi gaće bile skruoz muokre u roku od a, recimo, 5 minuti. bez lumbrele, bez kabanice, u ljetnin gaćama. nekad se pitun, ko da me je neko izvuka na svit prije puar dan i reka, evo, ovo ti je svit. i unda se još nis naučila na činjenicu da je Amsterdam gruad u kin UVIK more puasti kiša, i kad je nuajjače sunce i kad se čini mirno, kiša je uvik moguća. i tako, biciklirajući u muokrin gaćama, bez kape, samo s kapuljačun od jakete na gluavi (tako da ne muogu dobro viti ni bicikliste ni cestu), počela san, onako praktično i dostojno, beštimati na svuas gluas i samo san osićala bijes kako mi se skuplja u slizeni...osićun nekontrolirani bijes kako izguara kroz mene i beštimun na svuas gluas...nakon ča san se izbeštimala na Amsterdam i na kišu, okrienula san svuoj bijes prema sebi i naravno zaključila da je viši problem u tomu ča se ponuašun ko da san se jučier rodila pa nemun ni kabanicu ni lumbrelu i kupujin ljetne gaće u srid jeseni. ali dobro. unda san se zaustavila, stala ispod nekog balkona. i razmislila, smirivala se. i unda san, against all odds, nastavila tako, na kiši, muokra, Amsterdamskin ulicama.
moje "zgode" su, ko ča ste mogli zaključiti, juako nezanimljive i svakodnevne. to zapravo nisu "zgode", možda ih jua tako zovin samo zuato ča mi je toliko dosadno pa unda je recimo "zgoda" to ča san danuas kuhala gulaš od govedine, indonezijski recept. digla san se u osan uri ujutro i izašla na onu istu kišu (ali sada u zimskin čizmama, jedina dobra odluka ča se tiče robe ovie sezuone), sa svojun crnun kapun ali bez kabanice i lumbrele. morun nuajti mesarnicu. cijeli muoj kvart je tursko imigrantsko naselje i svuder se čuje turski i svi dućani su dućani s turskun hruanun. pruazna ulica, ulazin u jednu mesarnicu/dućan, i pokušuavun mu objuasniti ča želin. na engleski je to beef chuck, a na nizozemski nis sigurna jer ne znun koliko je google translate dobar po pitanju hruanie. unda san nešto izmuljala na nizozemski rundvlees, ali unda smo se nešto prebuacili na engleski, ali san zaključila drugi put ću tursku rič nuajti i kvit smo. kuoga vraga se mučin nalaziti nizozemske riči u turskin kvartu. enivej, ovih dan san kupovala sve začine ča su mi bili potrebni za tuaj gulaš ki se upravo kuha i morua se kuhati 8-9 uri u tin začinima. da van ispričun: prvo san iskidala tuaj rundvlees pa san ga umočila u marinuadu od sluatkoga soja umaka, jednie zlice cukra, jednie velike žlice tamarind umaka i đumbira. za to vrime san (a to san van tila ispričati) mlila začine, ali ljudi moji začine kie nikad nisan stavila u hruanu...a to su van anis, sečuanski papuar, laos, štapić od cimeta, korijandar, i unda u to još dolazii muškatni oraščić...kako samo vonja to mieso ne morete zamisliti!
eto, sa se vraćun svomu diplomskomu. morun. i nonstop vatun dršku svojie ćikare za kafu u kuoj više nema kafie. jua bi da postoji još bar dvi različite vrste napitkov osin čaja i kafie pa da muogu nešto nalivati u se cijeli dan, bar sad, dok san za ovin kompjuterun dan i nuoć. ko ki ima neke ideje po pitanju napitkov, juavite!
Primjedbe
Objavi komentar