jednina ili množina, pitanje je sad.
da, imun miši u stanu. nizozemcima je to (ko i kiša) normalno. zamisli ljude kimi su miši i kiša normalni. jedino ča mi se sviđa u to dvoje je kako zvuču zajedno, ništa drugo.
skužili smo da imun miša ili dvua miša u stanu prije sedmicu dan. ležimo, gljedamo film (Nikoletta i jua) i najedanput "ciju ciju" - jua ignorirala (pravins se suama ispri sebe da nis čula, samo da ne priznun). ali ka je drugi put zacijukua, ni bilo više nikakve sumnje. imun miša u stanu. i unda ga je Nikoletta još vidila kako se zateka od smeća ispo sudopera. odlično. sa svaki put ka perin ruke ili masariju, mislin kako bi mi svaki tren tuaj mišić moga preko nogie zašuljati.
ono ča se morua promisliti je razina opasnosti. di je tuaj miš sve bi - prvo pitanje. di se sve tuaj miš more zavući? ča je izazvalo takvu paranoičnu ideju - jučiera užgin svjetlo u kuhinji i tuaj miš je ni manje ni više nego skoči sa ne znun kie police (visoko ljudi) i zavuka se u svoju udobnu kućicu, muoj sudoper. muogu van reći da mi Jerry postaje sve odbojniji - jie un smišan i sve, ali borami, ča je morua moju kuću nuajti da se u njuoj hruani. zapravo mi je jedan nizozemac reka da su njemu miši sve po postelji i preko njega hodili - jua bi se istog trena odselila - i da jedino ča je moga načiniti je da nabavi muašku. muaška pojila svi miši u ne znun, sedmicu dan, i to je bilo to. riši se mišov. kako neki ljudi pričaju neke stvuari ko da su najjednostavnije na svitu. baš ću muašku doviesti - pa da me gljeda s onin svojin očima - sebičnin - i unda ostuavlja djelove miša po kući, i svoja govnašca (oprostite svi ki imate muašku). jua jednostavno ne podnosin ljubimce. sićun se, ka san bila, san čiesto imala one kanarince ča si ih moga kupiti u pet shopu. i sićun se da san ih se strašila nenormalno. svaki put san odguađala čistiti kavez jer san morala tu ptičurinu puštiti vunka i unda bi letila od jednoga do drugoga kraja a mene bi bilo struah - i unda je moruaš sa krpun uloviti i pokušuavaš je ćapati a nešto ti se miče u rukama - nešto živo si ćapua da vrneš u kavez. aaaajme, sa ka se sitin toga mi se dršće.
a ono ka smo bili muali pa ka bi nečigova muaška okotila - sićun se koliko bi mi bilo super da imun muaškicu dok me je mrzila i odbijala - ali čin bi me počela malo voliti ta jadna muaškica, oma bi mi se ogadila i više je ne bi htila. uvrnuta, već san unda bila malo uvrnuta.
ispričuavun se ovin putun mariji i moreti, a i mateji, ali ča ću, takva san.
dosta o životinjama. ne muogu niti verovati da imun poust o životinjama.
a zapravo pokušuavun pisati diplomski, ali me gluava boli (ko da nemun kisika) pa odugovluačin.
mislin da san čula nešto u kuhinji.
da, imun miši u stanu. nizozemcima je to (ko i kiša) normalno. zamisli ljude kimi su miši i kiša normalni. jedino ča mi se sviđa u to dvoje je kako zvuču zajedno, ništa drugo.
skužili smo da imun miša ili dvua miša u stanu prije sedmicu dan. ležimo, gljedamo film (Nikoletta i jua) i najedanput "ciju ciju" - jua ignorirala (pravins se suama ispri sebe da nis čula, samo da ne priznun). ali ka je drugi put zacijukua, ni bilo više nikakve sumnje. imun miša u stanu. i unda ga je Nikoletta još vidila kako se zateka od smeća ispo sudopera. odlično. sa svaki put ka perin ruke ili masariju, mislin kako bi mi svaki tren tuaj mišić moga preko nogie zašuljati.
ono ča se morua promisliti je razina opasnosti. di je tuaj miš sve bi - prvo pitanje. di se sve tuaj miš more zavući? ča je izazvalo takvu paranoičnu ideju - jučiera užgin svjetlo u kuhinji i tuaj miš je ni manje ni više nego skoči sa ne znun kie police (visoko ljudi) i zavuka se u svoju udobnu kućicu, muoj sudoper. muogu van reći da mi Jerry postaje sve odbojniji - jie un smišan i sve, ali borami, ča je morua moju kuću nuajti da se u njuoj hruani. zapravo mi je jedan nizozemac reka da su njemu miši sve po postelji i preko njega hodili - jua bi se istog trena odselila - i da jedino ča je moga načiniti je da nabavi muašku. muaška pojila svi miši u ne znun, sedmicu dan, i to je bilo to. riši se mišov. kako neki ljudi pričaju neke stvuari ko da su najjednostavnije na svitu. baš ću muašku doviesti - pa da me gljeda s onin svojin očima - sebičnin - i unda ostuavlja djelove miša po kući, i svoja govnašca (oprostite svi ki imate muašku). jua jednostavno ne podnosin ljubimce. sićun se, ka san bila, san čiesto imala one kanarince ča si ih moga kupiti u pet shopu. i sićun se da san ih se strašila nenormalno. svaki put san odguađala čistiti kavez jer san morala tu ptičurinu puštiti vunka i unda bi letila od jednoga do drugoga kraja a mene bi bilo struah - i unda je moruaš sa krpun uloviti i pokušuavaš je ćapati a nešto ti se miče u rukama - nešto živo si ćapua da vrneš u kavez. aaaajme, sa ka se sitin toga mi se dršće.
a ono ka smo bili muali pa ka bi nečigova muaška okotila - sićun se koliko bi mi bilo super da imun muaškicu dok me je mrzila i odbijala - ali čin bi me počela malo voliti ta jadna muaškica, oma bi mi se ogadila i više je ne bi htila. uvrnuta, već san unda bila malo uvrnuta.
ispričuavun se ovin putun mariji i moreti, a i mateji, ali ča ću, takva san.
dosta o životinjama. ne muogu niti verovati da imun poust o životinjama.
a zapravo pokušuavun pisati diplomski, ali me gluava boli (ko da nemun kisika) pa odugovluačin.
mislin da san čula nešto u kuhinji.
Primjedbe
Objavi komentar