---da ne pišin.
istina, istina. a ča ću, već san opisala sva uzbuđienja svoga svakodnevnoga života: biljke su pomrle odavna, ostavila san ih tamo na funiestri iz čiste dosade i linosti.
okej, sa su ko mene prijatelji - Ana je došla iz Beograda prije dvua dana, a Chris je doša iz Warwicka prije 5-6 dan tako da je relativno veselo. I nikoletta je bila do jučier...hedonizam: jučiera smo se, ko tuljani, prebačivali iz kafića u restoran pa u kino, ko da je cijeli svit nuaš i "ima se" nan piše na čelu, ali morete misliti kako mi to ne donosi neki preveliki užitak jer nonstop mislin, jebote, 12. misec dolazi - ča ću od sebe?
svaki dan (mi s programa) minjamo gradove, čak i kontinente, di ćemo dalje živiti. svi smo sigurni da posla nema, da će se morati ruaditi neki poslići unatoč diplome (jer ča je to više?), skoro niko se ne želi vrnuti doma...iz ruaznih ruazlogov: Nikoletta je iz Grčke - možda van je to dovoljno za reći; Lisa i Carol ostaju u Amsterdamu (ljubav al i karijera), Chris isto (možda), Ugo se vraća u Indoneziju, Ana da će u Zagreb, i tako...ča da van rečin za sebe kada ne znun?? jua se premišljun, pa svaki dan u mislima letin od Zagreba, preko Berlina, do Brisela, sve do Buenos Airesa (tango!!!), pa nazad u Kali, i tako u krug, uz neku novu poziciju, uz uvik neki novi gruad na pamieti ...a zapravo me ni brige, samo da me neko zaposli da ruadin nešto ča volin - a toga ima u izobilju. i tako, ideje padaju na sve struane, ali oće li se nuajti plodno tlo za njih, to je drugo pitanje...ne znun više ni suama. zapravo, toliko ne znun da me svaki dan neka kriza uvati. a sa mi se niti ne dua pisati više, a to je loše, to stvarno znuači da san se predala nekoj rezignaciji...ali osvanuće meni sunce..nekad pomislin da bi mi bilo najbolje osnovati zbor u Kalima, bar privremeno...sa starijima i mlađima. ova knjižnica u amsterdamu ima cijeli odjel pun nota, sigurno ima i zborskog materijuala oto, mogla bi nuajti krcato stvari, samo kad bi se tilo...lako je nuajti zanimaciju kua ti se ne pluaća...:-)
eto ga.
istina, istina. a ča ću, već san opisala sva uzbuđienja svoga svakodnevnoga života: biljke su pomrle odavna, ostavila san ih tamo na funiestri iz čiste dosade i linosti.
okej, sa su ko mene prijatelji - Ana je došla iz Beograda prije dvua dana, a Chris je doša iz Warwicka prije 5-6 dan tako da je relativno veselo. I nikoletta je bila do jučier...hedonizam: jučiera smo se, ko tuljani, prebačivali iz kafića u restoran pa u kino, ko da je cijeli svit nuaš i "ima se" nan piše na čelu, ali morete misliti kako mi to ne donosi neki preveliki užitak jer nonstop mislin, jebote, 12. misec dolazi - ča ću od sebe?
svaki dan (mi s programa) minjamo gradove, čak i kontinente, di ćemo dalje živiti. svi smo sigurni da posla nema, da će se morati ruaditi neki poslići unatoč diplome (jer ča je to više?), skoro niko se ne želi vrnuti doma...iz ruaznih ruazlogov: Nikoletta je iz Grčke - možda van je to dovoljno za reći; Lisa i Carol ostaju u Amsterdamu (ljubav al i karijera), Chris isto (možda), Ugo se vraća u Indoneziju, Ana da će u Zagreb, i tako...ča da van rečin za sebe kada ne znun?? jua se premišljun, pa svaki dan u mislima letin od Zagreba, preko Berlina, do Brisela, sve do Buenos Airesa (tango!!!), pa nazad u Kali, i tako u krug, uz neku novu poziciju, uz uvik neki novi gruad na pamieti ...a zapravo me ni brige, samo da me neko zaposli da ruadin nešto ča volin - a toga ima u izobilju. i tako, ideje padaju na sve struane, ali oće li se nuajti plodno tlo za njih, to je drugo pitanje...ne znun više ni suama. zapravo, toliko ne znun da me svaki dan neka kriza uvati. a sa mi se niti ne dua pisati više, a to je loše, to stvarno znuači da san se predala nekoj rezignaciji...ali osvanuće meni sunce..nekad pomislin da bi mi bilo najbolje osnovati zbor u Kalima, bar privremeno...sa starijima i mlađima. ova knjižnica u amsterdamu ima cijeli odjel pun nota, sigurno ima i zborskog materijuala oto, mogla bi nuajti krcato stvari, samo kad bi se tilo...lako je nuajti zanimaciju kua ti se ne pluaća...:-)
eto ga.
Primjedbe
Objavi komentar