STRUAH I

danuas želin pričati o struahu. ali ne znun čin da ga opišin. kako se opišiva nešto ča paralizira? da puojdin opisati, mislin da ću ga zauzdati, a un se ne dua - ko žilavi rasni kuonj ča šiba i izbačiva me, koliko god ga pokušuavun smiriti, šapćati mu, gladiti ga, pa unda tući, beštimati, nišće ne pomuaže. mišić i živuac, to je sve., nuajžilaviji mišić i nuajotporniji živuac.
a njegova podmuklost je poznata. ka je nuoć ko bonaca, izlazi ispod postelje i ušulja se, s duonje struanie, od nuog, pomalo, i ti osićaš to ali se pomaknuti ne moreš, njeguov dodir ledi, samo ćutiš svoje dlake drite ko vojnici pred odlazak u rat -  ka in mrzla krv zaledi žile i zatiegne ih. ima kruaci ko hobuotnica i pomalo te njima obavija, zavrće ih kolo nuog pa  beduar pa struka pa želuca pa ruk pa pluć, pa vruata i...i cidi iz tebe a ti se ne duaš, svaka tvoja žilica se želi osloboditi ali ne more, paraliziran si ko žaba.
to je nuoć i to je struah. i nikoga nema da ti pomože.
zuato ne volin misec jer je ravnodušan. osvitljiva s tin svojin polusvjetlun,  puši laganini i pušta kolutove svjetla i boli ga briga ča se doguađa doli.
pomalo, posli prvog stiska - kad uspostavi svoju vladavinu, struah popušta, i pomalo se pretvaraju kruaci u mrzle ruke i tako obavijena tin rukami spin paralizirana, a struah uživa jer se hruani toplinun, podaništvun, služinstvun: njegovo je kraljevstvo autokratsko, un vluada na temelju jednie jedine istine: svi ćemo umriti. un preskuače živuot, smisao, druženje, ljubav, sve preskuače i vluada samo s tun jednun istinun. i niko ga ne more pobijediti.
dolazi mi i po danu. miči se od mene! makni se, prilipku! ne moreš sun živiti nego se moruaš za druge lipiti, spodobo parazitska! gljeda me struah (jer znua da smo mi u simbiozi već odavna) i čudi se za kuoga to jua vičin - kad u sebi znun, da već odavna živimo zajedno, struah i jua, jua i struah, u polumrtvuoj zajednici.

(nedovršeno)