GABLEC

Došli su jer želu sarmu. Znaju da je sarma danuas na meniju i došli su po sarmu, drugo ne gljedaju. Sarma omuata mljeveno mieso, i onako ušuškana u kupus, zagrljena suama sa sobun, moćka se u šugu i čeka, zajedno sa svojin pajdašicama-sarmama, lagano ko kaići u vali, da je neko pojidie. nekad je preokrienu na drugu struanu i ona se sa zadovoljstvun bućka u šugu. sve je okej ko njie. ona znua zuač postoji. ni izložena pogledima, ni previše atraktivna, ali ona znua da svi znaju ča je ona. njuoj ne treba show-off, njuoj ne treba puno halabuke. ona je Sarma the Queen.

Sarmin muž, supatnik i pratitelj (iako nikad suparnik jer ona ima svoje štovatelje)  - Šnicel the King, također zvani Odrezak the Master ili Kotlet the Ruler. U tako rudimentarnin obliku, tuaj jedan nepreruađeni, nenasickani, neobučeni, nezačinjeni komad miesa.  ta ploha, jednaka s jednie i druge struanie. Je li potreba za čistin komadun miesa -  pilećin fileun, svinjskin kotletun ili komadun lešo junetine - isto neki oblik cinizma? U smislu, nemuoj me zajebuavati s tin mažuranima i lovorima, sa dodacima i šugovima, sa prelivima i umacima, daj mi da vidin tuaj komad pa ga unda moreš umočiti u ča god oćeš, ali daj mi da ga vidin. je li u podlozi neko vjerovanje da te zapravo svi želu zajebati? u tin šugu je previše brašna, to mieso je suama kuost, tuaj komadić je suami luoj. a ovako, ne more te niko zeznuti - ono ča vidiš je ono ča jidieš. čisto mieso, čisti komad. daj mi tuaj komad pa ćemo se jua i un lako dogovoriti. a sve ono ča moruaš loviti po pijatu, povećalun truažiti komadići umočeni u vrhnje za kuhanje, a da ne pričamo o složencima, kombinacijama i tako dalje - to ćemo ostaviti žinskama. drugorazredno mieso je ražnjić. zuato ča je ražnjić zapravo to isto mieso iskomaduano (ali čiemu komadati mieso, daj mi brate komad miesa, ča kompliciraš??), i unda ako je ražnjić s povrćun, jope te neko želi zajebati jer je naravno više povrća na štapiću nego miesa. pa nekad rečieš, a dobro, znun da me je zajeba (morua biti prisutna ta svijest, to da je čovik skuži i prihvaća tu "prevaru") ali pojisću ipak, danuas me malo boli želudac.

 a unda s druge struanie, da ne bi previše jednostrano opisali hrvatsku gastronomsku psihu, to povjerienje prema kombinacijama s mljevenin miesun, pogotovo s kosanin odreskun i sa faširancun. svi znaju da je to neka  mišancija miesa, da se svašta meće unutra, a jope - hrvuati ga volu. ča ni to nastrano? ča ni to čudno? ča ni to čin naivnog povjerienja? je li to s druge struanie cinizma? to je komad miesa ki je, naravno, na nižin stupnju od čistog šnicela i ražnjića, ali je okej. okej je. to je ipak miks miesa ki izgljeda ko šnicel i to mu je dovoljno. oto su naši hrvuati ipak malo popuštili pred kvalitetun Odojka Debelog, i prihvatili faširanac ko jedan oblik "slatke prevare". kužu da je prevara, ali ih ni brige. iz neke više ljubavi prema šnicelu, popuštaju i uzimaju trećerazredno, blijedu kopiju i odsjaj, ali mieso. isto svjesno. da ne bi bilo da ih je neko zajeba. e.

Pohane (izletilo mi je pogane), ali ima nekog smisla, pogane tikvice jer stvarno još je povrće (od toga se ne moreš najisti) i još frigarija neka, ne vidiš uopće ča je unutra. pogane tikvice većinun uzimaju žene. i pogani patlidžani isto. gljive su novotarija općenito, tako da ih uzimaju većinun žene, a ima i onih naprednijih muških ča ih volu, jer gljive ipak izgljedaju ko gljive i oto nemaš čua puno za kamuflirati.  i naravno da se od povrća ne moreš najisti. ka duojdu dvua muškua, i jedan drugomu pluaća, obavezno bude, daj mu komad miesa čoviče, vidiš ti koliki je to čovik?! prilog neka bude, ali daj mu dvua komada miesa, od čiega će ruasti? ča će mu dati snuagie? ne bi da te životinje svojin rukama svakodnevno ubijaju pa in treba toliko snuagie. uf, snuaga kua mi treba da sidin za kompjuterun ili da pričun na mobitel. jedva da tuaj napor muogu izdržati pa mi svaki dan treba 4 komada miesa da bi preživi inače...tieško je u vin svitu. pa ono ujutro u auto, pa zatvoriti vruata iza sebe. uf...sve mi znuoj cidi. a da ne pričun ka truažin parking. to je ipak jedan poduhvat ki si samo u džungli moga naučiti. luokva ispo pazuha čoviče. i ono kad se penjin liftun do 6. kata, treba stisnuti tuaj botun pa ni to bez veze čoviče božji. treba hoditi. ne moreš tek tako, pa nemamo letjelice po firmi.

malo san pretjerala, jeli? ali sve je samo igra, a ovo su samo riči. i one skuaču po papiru tako kako su izašle iz mene i ča in jua muogu. nekad malo podivljaju, nekad se smiru, nekad su logične, a nekad cinične. nekad su ozbiljne (ali to bude dosadno), a nekad prije mene, prije nego ča ih uspijin zaustaviti popadaju po papiru i unda mi budu najzanimljivije. jer su se suame posložile, a jua se pitun: kie ste vi?!

da se za kruaj vrnin miesu.  očito ni stvuar u kreativnosti ni u snuazi, nego nešto je u tin miesu a jua ne znun ča točno. ča je u njemu...možda jua to ne muogu razumiti, možda je to neka tajna, možda nis jila dovoljno teletine u životu, možda postoji neki osjetilni pupoljak u mojin ustima ča se još ni izbudi, ča se ni rastvori, neki late-bloomer ili tako nešto. ne znun. postoji neka poviezanost miesa i hrvatstva, ali ne muogu dokučiti u čiemu je točno stvuar.