Ciganka
na pokretnin skalinama ispri mene stala muala ciganka, možda 5-6 godin, i nećka se...struah je je stati na skalinu. mati joj se nonšalantno popela prva i ostavila dite da se snalazi suamo. muala stoji ispri skalin - struah ju je. mati joj maše odozguora i viče: ajde, skoči, ajde. a baš se vidi da mualoj ni sve isto. ali mati je gori, a ona je doli. zapitaš se jel ta dica mislu da će ih roditelji stvarno ostaviti ako se ne požuru, ako ne skoču, preskoču, zaobiđu, ako ne potrču i prebrodu sve prepreke, da će ih mati ostaviti iza sebe...i ova muala se nećkala ma ča, možda trideset sekundi, i bome stala na te skaline. ni joj bilo sve isto do gori, bila san iza njie, vidila san kako dršće. mati je je čekala, ali ni gori joj ni duala ruku, nego je muala morala i doskočiti suama.
cigankica. to je stalno izlaženje izvan zone sigurnosti. i tako ka si muali se vjerovatno naučiš i unda ka si stariji te ništa ni struah. pa već san komentirala tu neku sablažnjivu slobodu ku cigani maltene nosu u sebi ko dio iskustva. jua s njima imun osjećaj da bi se bilo čua moglo dogoditi. bilo čua. od toga i oni njihovi glasovi i pivanje, ono širenje u prostor bez trunke srama. nika ne moreš naučiti tako pivati, nikad. jer to je gluas ki se sto put po prvi put pope na pokretne skaline, i tuaj gluas to piva. ima u njemu neke drskosti, ko da me malo izaziva, ko da me želi izvući iz brloga, ko da zavodi: ajde, ajde sad, marto, doskoči na tu skalinu, ajde, gori te čeka...nešto.
"Deset minuta mi je levu dojku mazil"
Grin Vodnikovun prema stanici i čujin di neka žena u godinama priča s nekin na mobitel. opišiva nekoga: mlad, plav, s bradicom, nešto nešto nešto, malo se udualjin i čujin ovu rečenicu: "Deset minuta mi je levu dojku mazil".
Žena srednjih godina, srednje klase, srednjeg izgleda. sve srednje. Jedan put sedmično u frizeraju.
Pošla san naprid razmišljajući o svin mogućim kontekstima u kima bi ova rečenica imala smisla. Čekun i vaše prijedloge. Upozoruavun one ki mislu da je to vjerovatno bi doktor da doktori ne "muazu" nego "masiraju".
Izlog suvremenog života
na pokretnin skalinama ispri mene stala muala ciganka, možda 5-6 godin, i nećka se...struah je je stati na skalinu. mati joj se nonšalantno popela prva i ostavila dite da se snalazi suamo. muala stoji ispri skalin - struah ju je. mati joj maše odozguora i viče: ajde, skoči, ajde. a baš se vidi da mualoj ni sve isto. ali mati je gori, a ona je doli. zapitaš se jel ta dica mislu da će ih roditelji stvarno ostaviti ako se ne požuru, ako ne skoču, preskoču, zaobiđu, ako ne potrču i prebrodu sve prepreke, da će ih mati ostaviti iza sebe...i ova muala se nećkala ma ča, možda trideset sekundi, i bome stala na te skaline. ni joj bilo sve isto do gori, bila san iza njie, vidila san kako dršće. mati je je čekala, ali ni gori joj ni duala ruku, nego je muala morala i doskočiti suama.
cigankica. to je stalno izlaženje izvan zone sigurnosti. i tako ka si muali se vjerovatno naučiš i unda ka si stariji te ništa ni struah. pa već san komentirala tu neku sablažnjivu slobodu ku cigani maltene nosu u sebi ko dio iskustva. jua s njima imun osjećaj da bi se bilo čua moglo dogoditi. bilo čua. od toga i oni njihovi glasovi i pivanje, ono širenje u prostor bez trunke srama. nika ne moreš naučiti tako pivati, nikad. jer to je gluas ki se sto put po prvi put pope na pokretne skaline, i tuaj gluas to piva. ima u njemu neke drskosti, ko da me malo izaziva, ko da me želi izvući iz brloga, ko da zavodi: ajde, ajde sad, marto, doskoči na tu skalinu, ajde, gori te čeka...nešto.
"Deset minuta mi je levu dojku mazil"
Grin Vodnikovun prema stanici i čujin di neka žena u godinama priča s nekin na mobitel. opišiva nekoga: mlad, plav, s bradicom, nešto nešto nešto, malo se udualjin i čujin ovu rečenicu: "Deset minuta mi je levu dojku mazil".
Žena srednjih godina, srednje klase, srednjeg izgleda. sve srednje. Jedan put sedmično u frizeraju.
Pošla san naprid razmišljajući o svin mogućim kontekstima u kima bi ova rečenica imala smisla. Čekun i vaše prijedloge. Upozoruavun one ki mislu da je to vjerovatno bi doktor da doktori ne "muazu" nego "masiraju".
Izlog suvremenog života
Primjedbe
Objavi komentar