Držiš se čvrsto za rub da ne pohlizneš

                                                                             

tečieš za krivun crtun jer je želiš ispraviti.  

dok hruaniš svoje zluatne ribice u akvariju, dok in preciznin pokretima kažiprsta i pualca rasipaš pruah po površini, ne kužiš da mi srce tučie više od sto otkucaja u minuti, ful si usmjeren na to da ravnomjerno puospeš tu hruanu da bi ribice mogle preživiti još jedan dan. a jope, postoji vjerovatnost da jednu sutra nuajdeš okrienutu drobun prema gori. zuač, pitaš se, ali ne razmišljaš puno o tuomu.  

ako sidiš tako da su ti noge pod pruavin kutun, pleća drita i nuohti podricuani, sigurno ćeš duže živiti. ako nosiš bijele košulje kie peglaš u nedilju u četire ure popuodne, misliš da si pobijedi smrt. dobro. samo zuato ča ti se nikad ni juaje razlilo u prsuri i ča nikad nisi morua vaditi ljuskice to ne znuači da će to zauvik biti tako. pa normalno da znuaš savršeno sfrigati juaje ka nika nisi pogljeda u onu provaliju. tako bi i jua frigala da nis bila namo di ne moreš odvojiti bjelanjak od žutanjka, to je valjda jasno.

ka san ti pričala o žutoj kiši, ti si mi govori da ta kiša ni žuta nego da san jua odlučila da sve bude kataklizma. normalno. ti si se samo diga, ranije nego inače, i dobro opra auto  - ne ko svi drugi, da si ga samo poškrapa s vodun – u pruavoj sapunici sa spužvicun pa si unda posli poša do praone. sve prije posla. ča ti misliš da jua ne znun kako ti razmišljaš?

ti nuajdeš papirić u tuaški pa se dižeš zahititi ga u koš za recikluažu. ti ne bi sigurno od toga papirića načini kuglicu, pa je ostavi neder, na nekomu stolu, ili možda ne daj bože, pravi se da ti je pua iz tuaške 

ali jua ti uporno govorin, svit se naginje. ti govoriš dobro pa ča, a jua ti govorin pa sve, a ti mi govoriš da pretjerivun ko i uvik, otka smo bili muali pretjerivaš u svin stvuarima pa tako i u tuoj. duojde mi da ti prolijin kafu po bieloj košulji

ljubiš me kalkulirano. to je ništa drugo nego za popizditi. pa ne moreš me tako ljubiti, jebemu mater, jie da san potomak čovječje ribice ali ne moreš tako. pitaš me da ča je vo, nuoć za dramu, a jua ne znun ča bi na to rekla, možda jie, možda je baš vo nuoć za dramu, za drametinu galaksijskih razmjera.

ma znun da ne morun ostati ali došla san te uvjeriti da je zemlja okrugla i nuagnuta jer me živciraju svi pruavi kutovi, a pogotovo ovi u tvojin stanu. tvojin bijelin stanu. tebi je sve pod pruavin kutun, ne želiš znati za nijedno drugo geometrijsko tijelo osin pravokutnika i kvadrata i njihovih 3D varijanti. od pravca do kocke, u to ti moreš stati.  a to je zuato ča si uvjeren da je zemlja ruavna, normalno, ča drugo. jua san ti rekla da postoji krug a ti si mi reka da ti krug jednostavno ne paše. pa normalno, zuato ni nemaš zamorca, nego pravokutni akvarij.

ka si onu ribu naša s drobun prema gori, malo ti je bilo neugodno, ali si oma uze ono mualo procidilo za čaj i brzin potezun je zahiti u škuoljku i potiegnu vodu. puar minuti si sidi i tapka prstimi po stolu ali te je brzo prošlo, prebrzo, i to me je naživciralo preko svih granic. ne znun je li to zuato ča san ljubomorna ili jer me živciraš, a možda me živciraš jer san ljubomorna ki bi znua. a ti nisi ljubomoran na mene uopće. nikad nisi ni bi.

ono ča me je privuklo ko tebe je to ča si uvik imua lumbrelu. i to je ono ča me danuas ko tebe živcira najviše na svitu. u svojin životu nikad nisan posjedovala lumbrelu. a kiša pade više put u godini, pa si me ti, iz racionalnih ruazlogov jedan put ka smo izlazili iz filozofskog pitua jel me treba pokriti. a ča ću reći, pa ne muogu se mrdnuti, a lumbrelu ne znun čuvati, rekla san, ne nemuoj mi je dati, ka si ti reka da ih imaš još tri doma i da slobodno muogu uziesti ovu.

ti si ponosan jer imaš tri lumbrele, a jua jer nemun nijednu. ma bilo je jasno da niećemo moći dugo izdržati zajedno jer jednostavno kako preživiti tuaj kišni dan, kuoga san jua provela u promuatranju kapljic ča cidu po funiestri, a ti si stavi travieslu jer si odluči načiniti koluač. i ka san te vidila sa onun vagun ča miri sve u gram (oto miriš svoju hruanu za ribe), kako pomalo i precizno vuažeš brašno, nis mogla više izdržati to sve zajedno. a ka san ti rekla ča mi je, ti si reka, pa lezi, odmori se, čitaj malo, a jua to nis mogla izdržati, da mi to govoriš, zapravo san samo htila da pogrišiš u mirenju dekagramov i gramov, da ti  ne uspije koluač, da  zaminiš suol za cukar, da ti  jebeno juaje pukne u smjesi pa da moruaš skupljati ljuskice 

žvaka mi je izgubila okus pa san je namjerno zalipila ispo tvoga stola. ti nisi vidi jer si bi zaokupirun s vagun,  ai jua san znala da ti u tin trenu ništa ne more odvruatiti pozuornost.

ne, ne dua mi se nišće činiti, tila san ti reći da danuas nieću ništa činiti i gotovo. baš danuas nieću ništa činiti, a ti si reka dobro i nastavi razbijati juaja. gljedala san kako razdvuajaš žumanjke od bjelankov. e baš ne znun ni ča bi činila pa san sela na kauč i gljedala kroz funiestru

a ča da popizdin pa jenu nuoć dok ti spiš uzmin rašpicu pa puočnin rašpati svi ovi pruavi kuti kimi se ti toliko ponosiš? ča da uzmin šaku hruanie za ribe pa je iskrienin u akvarij i gljedun kako se nažderuavaju

***

čekaj ča ti misliš da si ti da mi se na takav nuačin obraćaš, da me smirivaš, da baratuaš s manun ko da san ti jua slučaj, a ne čovik? ti misliš da zuato ča su ti ruke i noge tako čvrste, da ćeš se izvući, zuato je to? nemuoj me tako gljedati, ako ćeš me tako gljedati, grin ća, bolje mi je suamoj nego da me gljedaš ko da san neki jadni mačić koga si pokupi na cesti

tila san te pitati, ča bi ti načini na mojin mestu? ti bi uze lancun pa bi ga natiegnu preko sva četire kantuna postelje, je li? znun te, nesrićo.  ti bi poša doma i naša poklopce svimi pruaznimi staklenkami i to bi te prilično smirilo, jel tako? ti bi napisua popis svih argumentov protiv i svih argumentov za, zaključi da je živuot takav i poša dalje o svom poslu. ti bi poče brojati sve krvne stanice u tijelu, a pogotovo one bijele, pa ka bi se uvjeri u balans, reka bi pa dobro tako san i misli

***

zuač su nuas učili da smo svemogući? zuač su nan non stop govorili da nema smrti? kako smo to dosad živili, kako smo se mogli praviti da je zemlja ruavna, a ne zakrivljena, i zaburaviti da sve non stop klizi prema tuoj provaliji, bez naše volje i bez mogućnosti da djelujemo?

reci ti meni, kako zaustuavljaš misli da letu bez plana i programa i napadaju organizam zračnin napadun dok ti čučiš sa rukami preko gluavie i samo čekaš da pruojde? kako zaustaviš srce da kuca više od sto otkucaja u sekundi i kako prestati misliti da to ne traje jednu cijelu vječnost, da si ti jedno veliko srce kuo kuca sto otkucaja u minuti i više?

duojde mi da ukradin vesielje. ka bi se bar moglo ukruasti! i malo bezbrižnosti. malo smiha, da ga pohruanin u sebe za crne dane. ka se sve opasno nuagne i ka se držin čvrsto za rub da ne pohliznin tamo di nema tloha, a jope, znuaš da kliziš i da si nuagnut i sve se krieće u užasnoj nužnosti prema mestu na kuo ne želiš puojti. da bar me neko pita, oćeš, niećeš, da mi dua slobodnu volju da odlučivun, da suama muogu reći kad, kako, zuač i koliko. ali ne!

mislin ljudi ono, pada žuta kiša, o čiemu pričamo? o čiemu uopće pričamo i kako se usuđivaš sada izvluačiti ti slabašni argumenti ko da san se sada rodila pa ne znaš da su to sve šibice

***

unda uzimun gitaru, selin se u drugi svemir, tamo di nema ni boga ni vraga ni smrti ni pravila ni nužnosti ni pruavih kutov, ni tie proklete mogućnosti da sve puojde u pičku materinu

***

 neki dan je ko nuas padala žuta kiša. digli smo se i sva auta i sve ceste i svi balkoni i svo cviće i sva stabla bila su naškrapana nekin žutin blatun i svi su proklinjali žutu kišu i pitali su se izduklec je došla, a neki su rekli da je došla iz afrike. sve žuto je došlo iz afrike jer izduklec će

dan posli žute kiše, spuštila san se do groblja i svi grobi su bili špuorki. samo je jedna žena navrime skužila da ni u riedu da je gruob tako šporak pa je brže bolje pošla na groblje isfregati obiteljsku grobnicu. ka san se spuštala do didovoga groba, ona je sebi u bruadu beštimala žutu kišu, a mene je baš bilo briga za nju iako je i didov gruob bi jednako žut i šporak. samo san ga došla pozdraviti, ima sada godina dan da je umra. uglavnom, nabrala san malo žutoga cvića ka san dolazila i stavila ga u vazu ispri nadgrobne ploče. nis baš mogla cielo vrime gljedati u gruob pa san gljedala čemprese. čempresi, uvik ti čempresi, kohorte smrti.

sutradan san rekla babi da san bila na grobu, ali nju je nuajviše zanimalo je li gruob šporak od žute kiše ili ni. rekla san joj da je neka žena pruala gruob i da je sebi u bruadu beštimala, pa mi je ona naravno rekla da bi i našega trebalo oprati.  obećala san joj da ću ga puojti oprati, ali san unda zaburavila i nis ga oprala. ča jua muogu ča me ni briga za šporkicu.