JA NEĆU

kad su nas pitali hoćemo li otići odavde

ti si rekao, ja neću

ja neću jer volim gledati trajekt kako diže rampu

kako diže rampu nekim tamo ljudima

nekim tamo ljudima koje ni ne znam ni ne želim znati

ti si rekao, ja neću

ja ostajem ovdje, tu je moj dom, tu je duši moj mir

u kući kamenoj ja ću ostati

Ja sam rekla ostani što ću ti ja.

a ti si lagano

laganim hodom otkoračao

otkoračao polako, s noge na nogu

s rukama u džepovima

džepovima u kojima si napipao

papirić s popisom za butigu
i staru trajektnu kartu

htio si zapisati par stihova

pa si iskoristio trajektnu kartu

 kemijsku nisi imao pa si zamolio

konobaricu obližnjeg kafića

konobarica obližnjeg kafića je otpuhnula dim cigarete

i nezainteresirano ti je dala kemijsku

kemijsku koja u početku nije radila

pa si u sebi držao stihove kao govno

oprosti znam da nije lijepo tako govoriti

ali govno govno govno

nekad se mora

ono što je izašlo možda nije bilo govno ali

nisi bio siguran dok si od papirića pravio loptice

koje si vrtio desnom rukom  u džepu

oko tebe su se vrtile misli

ali si nastavio koračati

i koračati i koračati

kao da je važno da se put pred tobom podijeli u korake

pa si počeo brojati korake

pa pauze između koraka

i tako

su se smirile i misli

smirile su se i misli i mogao si mirno pogledati u velebit

odmjeriti snage

ma dobro je

rekao si bacivši papirnate kuglice u more

dobro je