hljincati

U jenin mualin mestu na jenin prosječnin dalmatinskin otoku u jenuoj prosječnoj dalmatinskoj kući živila je prosječna dalmatinska fameja, živčena mati, tuac ki je imua pametnijega posla i jeno obično dite. tuac je uvik imua pametnijega posla. na primjer, ka bi ga žena pitala je li more oprati masariju, un bi reka, imun jua pametnijega posla od pruanja masarije. ka bi ga dite pitalo tato hodi se s manun igrati, un bi mu reka, imun jua pametnijega posla nego igrati se s tobun. i tako dalje. živčena mati je ciela živila u glagolimin. dignuti se, skuhati, gljedati televiziju, miesti, prati, kuhati, dignuti se, a od svih glagolov nuajviše je mrzila glagol spati. njega ni mogla prihvatiti nikako pa ju je un vata di god je moga. mati bi zaspala u bilo kin položaju, poziciji, radnji, dobu dana i to je bilo smišno.

I tako jenu večer, dite ni prestajalo plakati. živčena mati je znala da dite ne smi klepnuti, ali je zuato odlučila istući tapet (od prašine). maknula je stuo i izvukla tapet, zapravo tapison, obisila ga preko katride i počela tući. unda je iz posla doša tuac,

ki je stvarno imua pametnijega posla. pitua je ženu, zuač plače. žena je rekla, 'zuač' pa tresla u tapet 'plače' pa jope tresla u tapet. i unda više nišće ni rekla samo je nastavila tući. tuac, iako je imua pametnijega posla, pitua je dite zuač plače, ali dite je samo počelo još jače plakati. tuac je reka, ma vo dite ko da ne plače nego...živčena mati je tresla u tapet i rekla 'nego ča' . ne znun, reka je tuac, imun pametnijega posla nego smišljati nove riči.

uarija se napunila prašine od tapeta i više se nišće ni vidilo u kuhinji. ditetu je uletila prašina u usta pa se zakašljalo, ali ni prestalo plakati. tuac, ki je imua pametnijega posla, reka je živčenoj materi, viš ča si učinila. ali ona ni rekla nišće. zaspala je sa rukun u zruaku.

i tako je nastala rič hljincati.